Здраво, читаоче.
Не знам да ли је и тебе спопала носталгија за овим блогом, јер, морам да будем искрен, мене јесте. Буди сигуран, оно што се десило са ауторима Иницијалне каписле није стваралачка криза, Елзеард и Бандини заједно чине тандем који је, временом, научио некако да се бори против те немани. Међутим, оно што је неоспорно је да још увијек не знамо како да се боримо против недостатка времена. Покушавам да наслоним прсте на тастатуру и срочим једно квалитетно писаније које некако може да се котира као текст вриједан твоје пажње, али сваки пут осјетим тежину обавеза које ми све јаче и јаче пристискају леђа, и онда помислим "да обавим још ово и написаћу тај вражији текст", једна ствар је водила другој и кад сам следећи пут отворио ову онлајн књижурину... БАМ, песница сазнања ме је погодила у главу, последњи текст (читај: Обрати пажњу на последњу ствар) је написан у четвртак, 03. априла 2014. године. Могу да се правдам, могу да наведем све разлоге због којих нисмо писали истим темпом, и, вјеруј ми, ти разлози би били кристално истинити, али једно је чињеница, брзо смо стелки какав-такав читалачки публикум, није то нека велика бројка, али опет, то су људи коју су (док је трајала ова подужа пауза) на наслове наших текстова кликнули преко петсто пута. Дакле, лијењост и немар са наше стране нису били нимало фини, читаоче, иако смо, за вријеме ове паузе, урадили неке ствари на које смо обоје поносни.
Добро, сад можда треба да се оставим патетисања и ових дугих поздрављања, хтједох рећи, ова наша пауза не мора да буде толико лоша?Ваљда ове тешке главе што носимо на раменима служе и за нешто друго осим за размишљање о женама и о предстојећем светском првенству? Мислим, суочимо се, овај блог није нимало лоша ствар, штета је да га неко не оживи, па макар да то и не будемо Артуро Бандини и ја, није да вам препоручујем да сачекате неког дебитанта који ће да наслиједи овај (мошмислити) тешки посао, само најављујем извјесне промјене.
Можда је због превише читања стрипова или хорор романа, али тренутно сам себи личим на Виктора Франкенштајна, надам са да теби не изгледам као неко ко од комада мртвог меса покушава да створи живи организам? Ајде да заједно покушамо да оживимо иницијалну капислу? Да јој на било који начин удахнемо мало живота? Уистину би било фино да се вратимо на почетни стадијум када смо вријеме проводили испред компа рифрешујући онај фејзбук бројач и радујући се сваки пут кад би уочили да смо још једног читаоца приграбили за себе. Већ сам најавио извјесне промјене али, вјеруј ми читаоче, неке ствари се не мијењају, још увијек ће остати она наша исконска мржња према чињеници да свијетом управља глупост удружена са мас-медијима којима недостаје оригиналност, нећемо никад прихватити светску глобализацију и децентрализацију, наставићемо борбу против плурализма, површног интелектуализма, изнад свега турбофолка, и приказати је на сатиричан начин, обећавамо још много добрих текстова и живог рокенрола, све то а нисмо постмодернисти! Теби само остаје да будеш ту као што си био и раније, можда заједно успијемо.
До следећег читања (ако останеш ту, ја не мрдам нигдје) Elzeard Bouffier
Нема коментара:
Постави коментар