Не треба много полемисати око чињенице да наши људи пливају у океану предрасуда и стереотипа, посебно кад су у питању неке суб-културне групације. Што се панкера у, милој нам, Србадији тиче они су исти као и свуда, алтернативна омладина која не жели олако да прихвати идеологију владајућег система, засновани смо на међудејству кулуролошких елемената који се не уклапају у природу просјечног Србенде. Да скратим причу, често ће ти се десити да иза себе чујеш шапате попут "Погледај овај пропалитет, шта он мисли? Није му ово Лондон!" ако те неко угледа у мајици Секс пистолса и са поцијепаним фармерицама. Нису то зли језици, то једноставно иде уз нашу природу и менталитет, или ти људи нису способни да прихвате толику слободу. А што се тезе "није му ово Лондон" тиче.. па шта и ако није Лондон? Не знам зашто неки људи живе са увјерењем да је панк идеја замрла на нашим просторима, свакако да не живи попут Гранд идеологије (ако се то и може назвати идеологијом а не смећем) али је сасвим јасно да панк код нас није мртав, и нити ће икад бити. Имамо изобиље сјајних бендова који заслужују максималну пажњу, и сваки од тих бендова заслужује по један овакав текст, међутим, данас ћу бити пристрасан и писаћу о мом омиљеном српском панк бенду, Гоблинима.
Ни тебе ни себе, драги читаоче, нећу замарати са биографским појединостима. Што се тога тиче ваља напоменути да су Гоблини основани у Шапцу 1992 године и да садашњу поставу чине Бранко Голубовић Голуб (вокал), Ален Јовановић (гитара), Леонид Пилиповић Панкерштајн (гитара), Владислав Кокотовић (бас) и Милан Арнаутовић Фирца (бубањ). Остатак текста ћу посветити њиховој музици, односу са публиком, раду...
Читаоче, је л' си упознат са оним осјећајем који добијеш кад слушаш неког и сигуран си да те тај неко разумије и ако никад нисте поразговарали, нисте се срели и нисте се упознали? То је осјећај који ме спопадне са свих страна кад чујем музику и текстове шабачких панкера. Саме ријечи су ти довољне да те гурну у леђа и да ти докажу да можеш да изгураш даље, и тада знаш да постоје људи који се боре против истих проблема са којима се сукобљаваш и ти, знаш у каквим говнима живиш, и знаш ко ти диктира живот. Читаоче, Гоблини нису ту само да ти пруже два сата квалитетног концерта и шутке, Гоблини су ту и да ти отворе очи.
Као што већ и напоменух, Гоблини су своју причу почели да гурају давне деведесет и друге, велики број нас који их тренутно слушамо тада није био ни рођен, и од '92-е до 2001 (паралелно са свим срањима које се догађају у бившем нам савезу република) Гоблини раде велике ствари, снимљени су и албуми: Гоблини, Истините приче, У магновењу, Ре контра... међутим, тешко вријеме наплаћује цех и српском рокенролу. Долази до раздвајања групе и Голуб путује ван земље, група престаје да ради.
Домаћа панк јавност почиње да шушка да се Голуб враћа у Србију и да Гоблини поново узимају гитаре у руке, спрема се велики повратнички концерт, уједно и поздрав са домаћом панк сценом. Догађа се оно што је било и очекивано. Публика никад боља, људи жељни добре музике и провода Гоблини шибају као да никад и нису престали да раде. Момци знају да то не може да буде крај, 2010 снимају Црно на бело у кампањи против једне од највећих пошасти савременог доба, 2011 излази У одбрани зла и за све то вријеме Гоблини раде незапамћене концерте и свирке, најављују и нови албум. На то нисмо чекали дуго, а кад се коначно десио, сва очекивања су испуњена. Можда нисам реалан јер говорим о једном од својих омиљених бендова али мислим да је Роба с грешком најбољи албум српског рокенрола у последњих десетак година. Тринаест пјесама, тринаест орвеловских генијалности, сурово, гоблински, панк, баш како треба. Голуб и момци показују да се ништа није промијенило. Остали су исти, пркосни, храбри, без длаке на језику, ко код је заслужио да буде прозван био је. Песница у фацу синовима бирократије, пљувачка у лице овом исквареном систему вриједности, подршка људима, Гоблини показују да још увијек знају да праше, да још увијек имају муда, а ми узвраћамо истом мјером, показујемо да нас још увијек има гомила! (силна мурија код хале спортова на Новом Београду осмог марта доказује да су и они у фотељама упозорени)
Нећу само говорити о новом албуму који је, као што већ рекох, болесно добар, можемо да се осврнемо и на неке друге ствари.
Дакле, зашто баш Гоблини? Зато што свирају јер воле, зато што имају најбољи однос са људима испред бине, зато што знају шта раде а то што раде, вјеруј ми, не раде само због новца. Кристално чиста љубав према музици, животу и рокенролу, исконска мржња према грешкама природе и отпаду политике. Средњи прст уперен према онима који га заслужују, нема табу тема, само искрено и чврсто (могу да ти пљунем у лице, то ћеш да осетиш) а опет, бриљантно написане пјесме, врве од умјетничких вриједности и помјерају границе које су домаћи панкери исцртали код нас. Можда не дијелиш ово мишљење читаоче, можда твоје мисли иду ка некој другој интересној сфери, рече Голуб у сплету околности "разумеју ме само они који су истих судбина" али имаш моју велику препоруку кад је овај бенд у питању, можеш да научиш само добре ствари и да зарадиш сате доброг провода.
Не знам тачно кад сам први пут почео да слушам панкере из Шапца, претпостављам да није ни битно, једно је чињеница, сад је постало касно за мене, панк ми се увукао под кожу, Гоблини су постали дио мог живота, тешко да може да прође један дан а да не чујем неку од њихових пјесама, било да су то старије или нове, било да су обраде (узгред, да сам ја Борис Новковић било би ме срамота да пјевам Тамару након Гоблина) или не, углавном, Гоблини су ту и никад ми неће бити тешко да окренем и 1000 километара у оба правца да бих могао уживо да их чујем и доживим, на крају крајева, не каже се за џабе у домаћим андерграунд круговима "ко није био на концерту Гоблина не зна шта је шутка."
Сигуран сам да Гоблини знају колико им људи вјерују, то смо им доказали икс пута, и због тога очекујем да не престају да раде, да наставе да гурају, макар и песницама у зид. Алтернативцима на Балкану није нимало лако, то одлично знамо и ми и извођачи, али ако је доминантна музика избљувак сисатих проститутки са Пинка то не мора да значи да добра музика не треба да постоји, а овима са пинка, само печења и ракије...
"Ми смо ти на које су вас ваше мајке упозоравале, и од којих политичари беже а желе нас у своје редове, ми смо и они који су вам требали кад је било најгоре, а сада нема љутиш јер опет смо ту, али са друге стране улице! Ми смо они који се празним речима не купују, ми смо они који не трпе да ћуте и зато увек најебу, ми смо и они на које се увек рачуна кад је потребно, али увек ћемо да вас на ваша лажна обећања подсећамо! Ми смо она иста деца из комшилука...!"
Читаоче, поздрав до наредног читања, настави да пружаш подршку квалитету и да гледаш право, долази и твоје вријеме. Има нас гомила!
Elzeard Bouffier
Ни тебе ни себе, драги читаоче, нећу замарати са биографским појединостима. Што се тога тиче ваља напоменути да су Гоблини основани у Шапцу 1992 године и да садашњу поставу чине Бранко Голубовић Голуб (вокал), Ален Јовановић (гитара), Леонид Пилиповић Панкерштајн (гитара), Владислав Кокотовић (бас) и Милан Арнаутовић Фирца (бубањ). Остатак текста ћу посветити њиховој музици, односу са публиком, раду...
Читаоче, је л' си упознат са оним осјећајем који добијеш кад слушаш неког и сигуран си да те тај неко разумије и ако никад нисте поразговарали, нисте се срели и нисте се упознали? То је осјећај који ме спопадне са свих страна кад чујем музику и текстове шабачких панкера. Саме ријечи су ти довољне да те гурну у леђа и да ти докажу да можеш да изгураш даље, и тада знаш да постоје људи који се боре против истих проблема са којима се сукобљаваш и ти, знаш у каквим говнима живиш, и знаш ко ти диктира живот. Читаоче, Гоблини нису ту само да ти пруже два сата квалитетног концерта и шутке, Гоблини су ту и да ти отворе очи.
Као што већ и напоменух, Гоблини су своју причу почели да гурају давне деведесет и друге, велики број нас који их тренутно слушамо тада није био ни рођен, и од '92-е до 2001 (паралелно са свим срањима које се догађају у бившем нам савезу република) Гоблини раде велике ствари, снимљени су и албуми: Гоблини, Истините приче, У магновењу, Ре контра... међутим, тешко вријеме наплаћује цех и српском рокенролу. Долази до раздвајања групе и Голуб путује ван земље, група престаје да ради.
Домаћа панк јавност почиње да шушка да се Голуб враћа у Србију и да Гоблини поново узимају гитаре у руке, спрема се велики повратнички концерт, уједно и поздрав са домаћом панк сценом. Догађа се оно што је било и очекивано. Публика никад боља, људи жељни добре музике и провода Гоблини шибају као да никад и нису престали да раде. Момци знају да то не може да буде крај, 2010 снимају Црно на бело у кампањи против једне од највећих пошасти савременог доба, 2011 излази У одбрани зла и за све то вријеме Гоблини раде незапамћене концерте и свирке, најављују и нови албум. На то нисмо чекали дуго, а кад се коначно десио, сва очекивања су испуњена. Можда нисам реалан јер говорим о једном од својих омиљених бендова али мислим да је Роба с грешком најбољи албум српског рокенрола у последњих десетак година. Тринаест пјесама, тринаест орвеловских генијалности, сурово, гоблински, панк, баш како треба. Голуб и момци показују да се ништа није промијенило. Остали су исти, пркосни, храбри, без длаке на језику, ко код је заслужио да буде прозван био је. Песница у фацу синовима бирократије, пљувачка у лице овом исквареном систему вриједности, подршка људима, Гоблини показују да још увијек знају да праше, да још увијек имају муда, а ми узвраћамо истом мјером, показујемо да нас још увијек има гомила! (силна мурија код хале спортова на Новом Београду осмог марта доказује да су и они у фотељама упозорени)
Нећу само говорити о новом албуму који је, као што већ рекох, болесно добар, можемо да се осврнемо и на неке друге ствари.
Дакле, зашто баш Гоблини? Зато што свирају јер воле, зато што имају најбољи однос са људима испред бине, зато што знају шта раде а то што раде, вјеруј ми, не раде само због новца. Кристално чиста љубав према музици, животу и рокенролу, исконска мржња према грешкама природе и отпаду политике. Средњи прст уперен према онима који га заслужују, нема табу тема, само искрено и чврсто (могу да ти пљунем у лице, то ћеш да осетиш) а опет, бриљантно написане пјесме, врве од умјетничких вриједности и помјерају границе које су домаћи панкери исцртали код нас. Можда не дијелиш ово мишљење читаоче, можда твоје мисли иду ка некој другој интересној сфери, рече Голуб у сплету околности "разумеју ме само они који су истих судбина" али имаш моју велику препоруку кад је овај бенд у питању, можеш да научиш само добре ствари и да зарадиш сате доброг провода.
Не знам тачно кад сам први пут почео да слушам панкере из Шапца, претпостављам да није ни битно, једно је чињеница, сад је постало касно за мене, панк ми се увукао под кожу, Гоблини су постали дио мог живота, тешко да може да прође један дан а да не чујем неку од њихових пјесама, било да су то старије или нове, било да су обраде (узгред, да сам ја Борис Новковић било би ме срамота да пјевам Тамару након Гоблина) или не, углавном, Гоблини су ту и никад ми неће бити тешко да окренем и 1000 километара у оба правца да бих могао уживо да их чујем и доживим, на крају крајева, не каже се за џабе у домаћим андерграунд круговима "ко није био на концерту Гоблина не зна шта је шутка."
Сигуран сам да Гоблини знају колико им људи вјерују, то смо им доказали икс пута, и због тога очекујем да не престају да раде, да наставе да гурају, макар и песницама у зид. Алтернативцима на Балкану није нимало лако, то одлично знамо и ми и извођачи, али ако је доминантна музика избљувак сисатих проститутки са Пинка то не мора да значи да добра музика не треба да постоји, а овима са пинка, само печења и ракије...
"Ми смо ти на које су вас ваше мајке упозоравале, и од којих политичари беже а желе нас у своје редове, ми смо и они који су вам требали кад је било најгоре, а сада нема љутиш јер опет смо ту, али са друге стране улице! Ми смо они који се празним речима не купују, ми смо они који не трпе да ћуте и зато увек најебу, ми смо и они на које се увек рачуна кад је потребно, али увек ћемо да вас на ваша лажна обећања подсећамо! Ми смо она иста деца из комшилука...!"
Читаоче, поздрав до наредног читања, настави да пружаш подршку квалитету и да гледаш право, долази и твоје вријеме. Има нас гомила!
Elzeard Bouffier
Нема коментара:
Постави коментар