Уф, колико је само у последње вријеме започето дискусија на тему "како је пропао рокенрол" и да ли је уопште пропао, углавном, мислим да више нико не прича из чега се изродио, како је започео читав тај бунт, ко је створио рок?
Рокенрол музика је, као и сви ми, изрођена из крви и из мука, али је изрођена. Ко су били момци који су покренули читаву лавину која је многе генерације повукла са собом, шта су они направили од наше планете?
Битлси, момци из сиромашног предграђа Ливерпула, данас дјелићи слагалице која, када се читава састави, чини један од најпопуларнијих култова новијег времена, момци који су промијенили све. Сјећам се да се, прије једно годину дана, на часу логике професор намрштио кад је његово предавање прекинула мелодија звона на мом мобилном телефону, Beatles-Girl, наравно да га је разљутило то што је неко ометао његов час, али оно што му је стварно створило килу међ' очима је била чињеница да његово предавање ометају, глас Џона Ленона, бубњеви Ринго Стара, Харисонова и Макартнијева гитара.
"Ја не могу да смислим запад, не волим момке који су изјавили да су популарнији од Христоса!", професор је скренуо са теме и одмах почео са критиком свих, добрих и лоших, струја које нам долазе са запада, почевши од кока коле до рокенрола, његова главна мета су били Битлси.
Ја имам само осамнаест година тако да не могу да знам какав су утицај Битлси извршили на тадашњу Југославију (Зар наши Битлси нису били Бијело Дугме!?), али знам шта је заиста погађало мог професора логике и философије, нови талас.
Донекле и разумијем, први од свих популарних музичара који је признао да ужива наркотике је управо био Пол Макартни, посебно је волио ЛСД, то је за тадашњу јавност био поприличан шок, с обзиром на чињеницу да су се на те момке угледали милиони младих који су хистерично, као војска, понављали све што Битлси, у суштини, раде. Макартни је говорио о томе како користи дроге а његово лице је било наивно, без трунке кајања, шта су то чупавци чинили од себе? Једно је чињеница, Битлси су могли да заведу свијет захваљујући својој невности, извршили су велике промјене и учинили значајне ствари. Добри момци из Ливерпула су намјерно постали лоши, а када су постали лоши, са собом су повукли пола планете.Бум.
Читава рокенрол јавност почиње из коријена да се мијења. Битлси се распадају 1970 године, Џон Ленон упознаје Јоко Оно и сам покреће своју борбу против ветрењача, као и он, и остали из групе одлазе свако својим путем.
Годину дана раније је одржан фестивал који је тада представљао најснажнију песницу контракултуре, Вудсток. Каква је то побуна била, у ствари, Д ху, Џеферсон Ерплејн, Сантана, велика Џенис Џоплин.... а млади? Хиљаде, десетине, стотине хиљада припадника хипи покрета окупирају Вајт Лејк. И за та три дана, колико је трајао велики фестивал, се промијенило све. Нова сексуална схватања, ново размишљање о конзумацији опијума и алкохола, рокенрол револуција. Музичари су одувијек били уплетени у дроге, али сада су сви без стида парадирали са својом посебном употребом дрога, марихуане и ЛСД-ија. Рецимо, Битлсе, нико никада није прогањао због конзумације дрога, прича се да је полиција, приликом упада у кућу Кита Ричардса 1968, чекала испред док Пол Макартни није отишао.Они су покушали да докажу да конзумирање дрога треба да дјелује као елегантно, опуштајуће и пријатно искуство, као и сви; видјели бисте и осјећали ствари онако како у сновима не би могли ни да замислите. Од тада, нелегализоване дроге пратиле су музику, моду и игру, као дио свега што би требало да буде младо на Западу. Ја бих све ово и протумачио као барут у метку који је покушао да пресуди рокенрол култури. Јер, као што рече мој добри колега Артуро Бандини док смо на једном концерту прескакали двоје пајдомана док смо ишли да шорамо, "Како се сјебем кад видим ове ликове на хероину.", и у праву је био, ако већ неко жели да упропасти свој живот, нека не сере по свему што чини данашњи рокенрол, јер неколицина таквих ликова о свима нама могу створити погрешну слику, а ја не желим да нас неко посматра као биједне коштуњаве кинеске наркомане у прљавим опијумским јазбинама или као јунаке из другоразредних филомова који су се одали морфијуму, јер ми то нисмо.
Да не скрећем са теме, не желим да ми текст личи на ролерокестер, ово је приповиједање о рокенролу, појму који у свијету може да буде појмљен као најмоћнија својеврсна контракултура, идеологија нижих слојева, средњи прст уперен ка фацама синова буржоазије. Мик Џегер је једном приликом рекао "Знам да је то рокенрол, али ми се допада!", рок је сувише озбиљна појава да би могла да се упореди са таквим одређењем, због тога ћу истаћи цитат Џонија Ротена, јунака панк покрета и фронтмена Секс Пистолса, "До лове можеш да дођеш ако то желиш. Можеш да дођеш до чега год хоћеш. Оно што је потребно зове се напор. Није потребно ништа нарочито, само доста храбрости, али то, нажалост, недостаје највећем дијелу масе, храброст и плућа пуна рокенрола!"
Ја сам први дио мог приповједања започео о Битлсима, момцима који су покренули лавину, и заслужни су за многе ствари, посебно Ленон, изванредан гитариса, пјевач, композитор, пјесник, писац, илустратор, бунтовник, глумац, херој радничке класе, муж једне необичне жене...
У следећем дијелу читајте о правом револту који чини рокенрол, ПАНК БРЕ! Да видимо is there anyone left to shout!?
До наредног читања, Elzeard Bouffier
Рокенрол музика је, као и сви ми, изрођена из крви и из мука, али је изрођена. Ко су били момци који су покренули читаву лавину која је многе генерације повукла са собом, шта су они направили од наше планете?
Битлси, момци из сиромашног предграђа Ливерпула, данас дјелићи слагалице која, када се читава састави, чини један од најпопуларнијих култова новијег времена, момци који су промијенили све. Сјећам се да се, прије једно годину дана, на часу логике професор намрштио кад је његово предавање прекинула мелодија звона на мом мобилном телефону, Beatles-Girl, наравно да га је разљутило то што је неко ометао његов час, али оно што му је стварно створило килу међ' очима је била чињеница да његово предавање ометају, глас Џона Ленона, бубњеви Ринго Стара, Харисонова и Макартнијева гитара.
"Ја не могу да смислим запад, не волим момке који су изјавили да су популарнији од Христоса!", професор је скренуо са теме и одмах почео са критиком свих, добрих и лоших, струја које нам долазе са запада, почевши од кока коле до рокенрола, његова главна мета су били Битлси.
Ја имам само осамнаест година тако да не могу да знам какав су утицај Битлси извршили на тадашњу Југославију (Зар наши Битлси нису били Бијело Дугме!?), али знам шта је заиста погађало мог професора логике и философије, нови талас.
Донекле и разумијем, први од свих популарних музичара који је признао да ужива наркотике је управо био Пол Макартни, посебно је волио ЛСД, то је за тадашњу јавност био поприличан шок, с обзиром на чињеницу да су се на те момке угледали милиони младих који су хистерично, као војска, понављали све што Битлси, у суштини, раде. Макартни је говорио о томе како користи дроге а његово лице је било наивно, без трунке кајања, шта су то чупавци чинили од себе? Једно је чињеница, Битлси су могли да заведу свијет захваљујући својој невности, извршили су велике промјене и учинили значајне ствари. Добри момци из Ливерпула су намјерно постали лоши, а када су постали лоши, са собом су повукли пола планете.Бум.
Читава рокенрол јавност почиње из коријена да се мијења. Битлси се распадају 1970 године, Џон Ленон упознаје Јоко Оно и сам покреће своју борбу против ветрењача, као и он, и остали из групе одлазе свако својим путем.
Годину дана раније је одржан фестивал који је тада представљао најснажнију песницу контракултуре, Вудсток. Каква је то побуна била, у ствари, Д ху, Џеферсон Ерплејн, Сантана, велика Џенис Џоплин.... а млади? Хиљаде, десетине, стотине хиљада припадника хипи покрета окупирају Вајт Лејк. И за та три дана, колико је трајао велики фестивал, се промијенило све. Нова сексуална схватања, ново размишљање о конзумацији опијума и алкохола, рокенрол револуција. Музичари су одувијек били уплетени у дроге, али сада су сви без стида парадирали са својом посебном употребом дрога, марихуане и ЛСД-ија. Рецимо, Битлсе, нико никада није прогањао због конзумације дрога, прича се да је полиција, приликом упада у кућу Кита Ричардса 1968, чекала испред док Пол Макартни није отишао.Они су покушали да докажу да конзумирање дрога треба да дјелује као елегантно, опуштајуће и пријатно искуство, као и сви; видјели бисте и осјећали ствари онако како у сновима не би могли ни да замислите. Од тада, нелегализоване дроге пратиле су музику, моду и игру, као дио свега што би требало да буде младо на Западу. Ја бих све ово и протумачио као барут у метку који је покушао да пресуди рокенрол култури. Јер, као што рече мој добри колега Артуро Бандини док смо на једном концерту прескакали двоје пајдомана док смо ишли да шорамо, "Како се сјебем кад видим ове ликове на хероину.", и у праву је био, ако већ неко жели да упропасти свој живот, нека не сере по свему што чини данашњи рокенрол, јер неколицина таквих ликова о свима нама могу створити погрешну слику, а ја не желим да нас неко посматра као биједне коштуњаве кинеске наркомане у прљавим опијумским јазбинама или као јунаке из другоразредних филомова који су се одали морфијуму, јер ми то нисмо.
Да не скрећем са теме, не желим да ми текст личи на ролерокестер, ово је приповиједање о рокенролу, појму који у свијету може да буде појмљен као најмоћнија својеврсна контракултура, идеологија нижих слојева, средњи прст уперен ка фацама синова буржоазије. Мик Џегер је једном приликом рекао "Знам да је то рокенрол, али ми се допада!", рок је сувише озбиљна појава да би могла да се упореди са таквим одређењем, због тога ћу истаћи цитат Џонија Ротена, јунака панк покрета и фронтмена Секс Пистолса, "До лове можеш да дођеш ако то желиш. Можеш да дођеш до чега год хоћеш. Оно што је потребно зове се напор. Није потребно ништа нарочито, само доста храбрости, али то, нажалост, недостаје највећем дијелу масе, храброст и плућа пуна рокенрола!"
Ја сам први дио мог приповједања започео о Битлсима, момцима који су покренули лавину, и заслужни су за многе ствари, посебно Ленон, изванредан гитариса, пјевач, композитор, пјесник, писац, илустратор, бунтовник, глумац, херој радничке класе, муж једне необичне жене...
У следећем дијелу читајте о правом револту који чини рокенрол, ПАНК БРЕ! Да видимо is there anyone left to shout!?
До наредног читања, Elzeard Bouffier
Нема коментара:
Постави коментар